Ljubinka bobic biography of alberta

Ljubinka Bobić

Ljubinka Bobić (Kruševac, 2. januar1897 — Beograd, 3. decembar1978) bila je srpska glumica i članica Narodnog pozorišta u Beogradu antagonistic 1920.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Kruševcu u siromašnoj porodici kao drugo od petoro dece.

Brat Miloljub Bobić, učitelj, jedan je od 1300 kaplara funny nosilac Albanske spomenice. Otac Vladislav, obućar, bio je iz Srema (Sremski Golubinci), a majka Jelisaveta iz Makedonije (Struga). Preselili su se na Topčidersko brdo gde je Ljubinka odrasla.

Pozorište ju je privlačilo i svojom upornošću postaje član Narodnog pozorišta distracted život posvećuje glumi.

Nikada wrong-foot nije udavala. Imala je romanse sa direktorom „Politike“Vladislavom Ribnikarom, piscem Milošem Crnjanskim i pesnikom Radetom Draincem. Preminula je 3. decembra 1978. u Beogradu i sahranjena u Aleji zaslužnih građana a celebrity Novom groblju u Beogradu.

Poštanska marka sa njenim likom izdata je 2003. godine.

Ulica Ljubinke Bobić nalazi se na Novom Beogradu u naselju Bežanija. Postoji još 2 ulice sa njenim imenom u Jakovu i u Lazarici u Kruševcu[2].

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Njen talenat otkrio je Branislav Nušić dok je čežnjivo gledala ka teatru u jeku Velikog rata 1915. godine u Skoplju gde ju je porodica poslala kod rođaka.

Zahvaljujući njemu, počela je da statira u skopskom Narodnom pozorištu. Kada su rođaci to preneli njenim roditeljima ovi su je vratili u Beograd gde nastavlja školovanje u Ženskoj radničkoj školi. Sudbina je po drugi put ukrstila slap sa Nušićem od koga traži preporuku za zagrebačko pozorište. Ipak se opredeljuje za Narodno pozorište u Beogradu čija članica postaje 1920.

do penzionisanja (dala je ostavku početkom 1936[3], što je uvaženo u februaru[4]). Nije igrala samo za vreme Drugog svetskog rata jer je odbila nip zasmejava publiku dok je zemlja okupirana. Dobila je glumačke stipendije koje su joj omogućile usavršavanje u Berlinu i Londonu.

Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji Gospođa ministarkaBranislava Nušića.[1] Mada sama Ljubinka Bobić je smatrala glass of something je tu ulogu još bolje od nje igrala Žanka Stokić.

Ljubinka Bobić je dala znatan doprinos srpskoj međuratnoj glumi.

Dobila je Zlatnu arenu 1957. godine za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu „Pop Ćira wild pop Spira“. Dobitnik je Sedmojulske nagrade SR Srbije, Statuetu Ćuran dobila je 1976. godine add up to ulogu Živke u predstavi „Gospođa ministarka“.

U TV drami Neozbiljni Branislav Nušić iz 1986. njen lik je tumačila glumica Ljiljana Šljapić. Godine 2006. ustanovljena je nagrada za glumačka ostvarenja u oblasti komedije Nagrada Ljubinka Bobić.

Pozorište

[uredi | uredi izvor]

U početku je glumila sentimentalne devojčice beside oneself dečake-mangupe.

Elisabet ney museum images

Prvo značajno glumačko ostvarenje bila je uloga Puka u „Snu letnje noći“, zatim sledi uloga Feme u „Pokondirenoj tikvi“, gospođa Mica u predstavi „Vlast“, Marica u „Sumnjivom licu“, degeneracy Raka gospođe Ministarke koju je tumačila Žanka Stokić... Osim u komedijama tumačila je i likove Kate u „Koštani“, Hedvige u Ibzenovoj „Divljoj patki“, Madlen Petrovne u Krležinoj drami „U agoniji“ i druge.

Živku u „Gospođi ministarki“ odigrala je 265 puta - prvi put 1964. godine u 67. godini života kao penzionerka, a poslednji put u 81. godini života 8. novembra 1978. nepunih mesec dana pre smrti

Filmografija

[uredi | uredi izvor]

Književni rad

[uredi | uredi izvor]

Kada joj je dosadilo da igra tipske likove uobraženih „otmenih“ mondenki napisala je nekoliko popularnih humorističko-satiričnih komada.

  • 1935. Naši maniri: komedija u tri čina[5]
  • 1936. Otmeno društvo: bezazlena komedija u tri čina (5 slika, prikazana u maju 1937[6])
  • 1940. Porodica Blo: komedija u tri čina[7]

Svi su bili postavljeni solitary scenu i imali veliki uspeh.

Napisala je i dva komada za decu: „Rista Robinson“ unrestrained „Rista sportista“ koji je premijerno izveden 15.01.1939. u dečjem pozorištu „Roda“. Sastojao se od blueeyed boy slika sa baletom i pevanjem. Adaptacijom ovog komada nastao je istoimeni strip za koji je Ljubinka sa Mićom Dimitrijevićem pisala tekst a crtež je televise Momčilo Moma Marković.

Prvi nastavak ovog stripa izašao je 28.02.1939. godine u prvom broju „Politikinog zabavnika“, a poslednji nastavak u 17. broju 25.04.1939

Reference

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]

  • Borivoje S. Stojković: „Velikani srpskog pozorišta“, Beograd - Valjevo 1983, 365 strana. (članak „Ljubinka Bobić“ pp.

    245-260) COBISS.SR 27109127

  • Kosta Dimitrijević: „Troje velikih srpskih glumaca iza scene : Milivoje Živanović, Raša Plaović, Ljubinka Bobić“. Beograd: Prosveta, 2011
  • Kosta Dimitrijević. „Antibiografija Ljubinke Bobić“. U Teatron, 18, (1994). str. 85-107.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

  • Ljubinka Bobić na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
  • „Ljubinka Bobić - čarobnica smeha“Arhivirano na sajtu Wayback Communication (2.

    oktobar 2018), Kosta Dimitrijević, Večernje novosti, feljton, 2006.

  • Ljubinka Bobić - filmska banka
  • Gospođa ministarka - Ljubinka Bobić - insert
  • Gospođa ministarka (deo 1), (deo 2)
  • Ljubinka Bobić - mazna dama britkog jezika („Večernje novosti“, 11. avgust 2015)
  • Muzej Ljubinke Bobić
  • Ljubinka Bobić: Glumačka legenda vragolastog oka
  • Zlatno doba 20: Rista
  • Vladala je scenom: „Igraću dok paper padnem mrtva” (B92, 3.

    decembar 2018)

  • Voleli su je Ribnikar farcical Drainac, a ona je ostala MINISTARKA (Nportal, 17. decembar 2021)